PUCNJI U MARSEJU

Premijera

Ocenite kvalitet ovog programa

(4 glasova)

Svetozar Cvetković Vladimir Aleksić Tihomir Stanić Strahinja Blažić Đorđe Đoković Nikola Šurbanović Gordan Kičić David Tasić Daf Nikola Milojević Ivan Tomić Tamara Aleksić Tamara Krcunović Jovo Maksić

Film Pucnji u Marseju je sudska drama koja baca novo svetlo na tragičan i jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji koji se odigrao 9. oktobra 1934. godine – ubistvo kralja Jugoslavije Aleksandra u Marseju, na prijateljskom francuskom tlu. 

Tema filma je ono što se desilo nakon atentata – hapšenje i suđenje trojici terorista, pripadnicima ustaškog pokreta, saučesnicima Vlade Georgijeva Černozemskog, pripadnika bugarske VMRO i glavnog atentatora na kralja Jugoslavije Aleksandra i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. Od samog suđenja očekivalo se mnogo, a prvenstveno da se otkrije ko je zapravo stajao iza ubistva, ko je naručilac. Trojica terorista – Zvonimir Pospišil, Mijo Kralj i Ivan Rajić optuženi su za saučesništvo u atentatu. Ipak, promene koje se u periodu između atentata i početka suđenja dešavaju u Evropi, unose nespokoj i bojazan od mogućnosti da će ubice biti oslobođene, jer je pozadina celog procesa tajnovita i dirigovana od samog vrha kako francuske, tako i nove jugoslovenske vlasti. 

Scenario je zasnovan na transkriptima sa suđenja u Eks an Provansu, koje je započeto 1935. godine, izveštajima sudskog izveštača Stanislava Vinavera i arhivskim materijalima o ovom događaju. Kombinacija različitih izvora, potreba da se materijali dramaturški uklope u slagalicu igranog filma, donela je neuobičajenu filmsku strukturu, ali i nesvakidašnje stilsko opredeljenje. 

Kroz rekonstrukciju i dramatizaciju pravog procesa, ali i kroz ono što je izostavljeno tokom suđenja, ispričana je sudska drama najbliža istini o samom suđenju i epilogu po evropski mir.

Ova filmska priča otvara čitav niz pitanja o društveno-političkim događajima u tom turbulentnom istorijskom periodu, među kojima su: Da li je, zapravo, Drugi svetski rat počeo u Marseju 9. oktobra 1934. godine pucnjima na kralja Aleksandra i ministra Bartua? Da li bi Evropa i svet bili drugačiji da je sprečen atentat za koji su svi znali da se sprema? 

Pored igrane rekonstrukcije onoga što se zaista odigralo na suđenju i odabrane arhivske građe, donosi, kao dramaturški važan element, pseudodokumentarne delove u kojima akteri događaja iz 1934. godine, govoreći direktno u kameru, objašnjavaju atmosferu tog vremena, kontekst i saznanja do kojih su naknadno došli. 

Ova nesvakidašnja struktura filma otvorila je brojne mogućnosti da što detaljnije prikažemo šta se zaista dogodilo tog sudbonosnog dana i kasnije tokom istrage, rekao je reditelj Gordan Matić.

Film je snimljen u rekordnom roku, a snimanju je prethodilo skoro pet godina istraživačkog rada po arhivima Francuske, Austrije, Rusije i Srbije.

Svetska premijera filma Pucnji u Marseju bila je 5. avgusta, u okviru glavnog programa Filmskog festivala u Herceg Novom, a nakon toga je prikazan na Sarajevo film festivalu i Filmskim susretima u Nišu. Na sva tri festivala publika je izuzetno primila film. U srpskim bioskopima film počinje da se prikazuje 9. oktobra, na godišnjicu atentata.

 

Rediteljska eksplikacija:

Filmovi zasnovani na istinitim događajima oduvek privlače pažnju kako stvaralaca, tako i publike. Ima događaja koje kao društvo želimo da potisnemo i zaboravimo. Čini mi se da je istorija bila takva i prema ovom važnom događaju za kojeg danas mnogi smatraju da predstavlja početak II svetskog rata. Filmom „Pucnji u Marseju” pokušavam da odem korak dalje od reminiscencija istorijskih događaja, ali i od direktnog dokumentarističkog pristupa. 

Narativno film ima dva sloja. Prvi, osnovni, nastao je na osnovu originalnih stenograma sa suđenja, do kojih sam došao tokom četvorogodišnjeg istraživanja. Rediteljski izazov je bio da kamerni deo filma uobličim u ritmički pitku priču čiji se sukob bazira samo na dijalogu. Drugi, onirički, nastao je na osnovu svedočanstava prisutnih na suđenju. Želeo sam da oni imaju izgled lažnog TV intervjua. Praveći ravnotežu između ove dve stilizacije, želeo sam da dođem do gledaoca naviknutog već sada na hibridne žanrove koje mu nude razni oblici vizuelne komunikacije i pružim mu istorijski vredan i verodostojan film kao dokument vremena.

Slika

Informacije o programu:

Režija: Gordan Matić

Podelite na društvenim mrežama

O nama

 

Vojvode Živojina Mišića 4

26101 Pančevo, Srbija

 

+381 (0)13 440 944

+381 (0)13 440 945

Vesti

Program