MESEČEVA SOBA

Izložba

Otvaranje: 25. marta od 18 / 19.30

Ocenite kvalitet ovog programa

(2 glasova)

Gordana Kaljalović Đorđe Odanović

Mesec je od početka civilizacije fascinirao čoveka na različite načine i s različitim pobudama, a popularni izraz la bella luna slavi mnogo više od same fizičke posebnosti tog nebeskog tela, istovremeno podrazumevajući sve one kontekste i kreativne potencijale jedinog prirodnog Zemlјinog satelita. Od trenutka kada je primalno uočen svetli disk na tamnom nebu i percipiran kao božanstvo, preko prvih racionalnih i naučnih istraživanja, do istorijskog sletanja na Mesec, čime je ostvaren fizički kontakt, koje je dobilo karakter finalne spoznaje. Taj ultimativni čin totalnog prisustva podrazumevao je i iskustvo svih čula – Baz Oldrin je, na primer, u knjizi Magnificent Desolation, na osnovu prašine slučajno unesene u lunarni modul, opisao miris kao oštar, metalni, poput baruta ili mirisa vazduha nakon vatrometa.

Razmatranje modaliteta recepcije Meseca Gordana Kalјalović i Đorđe Odanović postavili su u dijalektički odnos i, kombinujući mnoge asocijativne reference, stvorili jedinstven misaono-vizuelni dijalog diferenciran u tri celine: Soba Mesečevih mapa, Soba Mesečevih mena i Soba mesečine, čime su iskazali i fokuse svojih interesovanja. Za autore površina Meseca je dragoceni diskurzivni izvor, relјef enformelne strukture s karakterističnim kraterima, element transpozicije u novu sliku, u novi konstrukt koji istovremeno iskazuju sukob realnog i potencijalnog, interakciju neba i Zemlјe. Taj taktilni segment razmatranja, zasnovan na iskustvima stečenim kako kroz neposredno posmatranje samog Meseca, tako i preko brojnih fotografija njegove površine, kao i fizičkog materijala donesenog s misija Apola, poslužio im je kao osnov za sintezu vizuelnih označitelјa različitog porekla u jedinstveni realitet sa svim potencijalima koje te različitosti nose, kao u slučaju materijala iz okoline Bora, iskazano i kroz objekte i kroz fotografije. Baš kao što je Bašlar zapisao: Snaga rečenice – slike koja spaja heterogene elemente tada je snaga jaza i sudara koji razotkriva tajnu jednog sveta.

Čovek je dugo vremena ritam svog života usklađivao prema Mesečevim menama, koje su mu bile vremenski orijentiri, ali su one pre svega metronomi ritma same prirode. Te promene su konstanta vremena, večno trajanje koje se kroz svoje zemalјske manifestacije iskazuje kao neprikosnovena memorija planete. Taj kontinuitet prekida i obnovlјivosti, ponavlјanja s razlikama, Gordana Kalјalović i Đorđe Odanović postavili su za osnov doživlјavanja Meseca kao diskurzivnog predmeta. Ukazujući da i oni mali pokazatelјi sinergije Meseca i Zemlјe, poput nabora na peščanoj obali nastalih permanentnim radom talasa, jesu naznaka razvijenijeg konteksta sukoblјavanja kao modaliteta postojanja i opstanka, dijalektike uslovlјenosti i reciprociteta.

Smena dana i noći još jedan je primer konstantnih promena, kosmičke mistike eshatološkog shvatanja vremena. Izdvajajući Mesečevu svetlost kao poseban (tematsko-vizuelni) okvir, s jedne strane, ukazuju na sve one pojavnosti mesečine u čovekovoj spoznaji, a s druge, na likovni aspekt svetlosti. U radovima u kojima tretiraju Mesec kao sjajni disk, mesečina jeste svetlost suprostavlјena mraku, ono što se izdvaja iz tame, pokretačka energija. Ali za razliku od difuzne, sveprisutne Sunčeve svetlosti, isijavanje iz tame indukuje dinamiku, sukob, pobunu protiv beskonačnog mraka svemira, stvarajući dramaturški mizanscen. Svetlost je i cilј i metod, ona je energija i personifikacija različitih emotivnih stanja. 

Kao i u dosadašnjim zajedničkim istraživanjima, Gordana Kalјalović i Đorđe Odanović nastavlјaju intermedijalni dijalog, blizak ransijerovskoj dijalektičkoj a ne simboličkoj montaži, u kojoj se elementi postavke ne dovode primarno u vezu svojom sličnošću ili poreklom – to su elementi istog izvorišta uvedeni u heterogeni poredak u kome se iz jednog poznatog stvara novi svet. Svet večitog trajanja nasuprot recentnoj posthumanoj pometnji.

Sava Ristović

 

Gordana Kalјalović

Rođena je 1951. u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1975. i na Filološkom fakultetu 1977. (smer Engleski jezik i književnost). Magistrirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (metal). Radila je kao kustos u Galeriji Doma JNA od 1978. do 1993. godine. Kao dobitnik stipendije Moša Pijade za mlade talente, studijski je boravila 1986. i 1990. u Parizu (Cité internationale des arts). Od 1993. radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2006. do 2016. kao redovni profesor pri katedri za vajarstvo. Izlagala je na preko 200 grupnih izložbi u zemlјi i inostranstvu (Klivlend, London, Solun, Santa Barbara, Vervier) i na 29 samostalnih izložbi u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, Grčkoj, Francuskoj. Autor je i kustos preko 20 projekata. U umetničkoj praksi izražava se kroz medije, skulpture i instalacije. Realizovala je skulpturu u eksterijeru 2005, Kakslautanen, Finska. Vodila je radionicu za studente u Firenci 2005, 2006, 2007 u okviru Autsajd projekta. Godine 2019. boravila je u Napulјu, u okviru Erasmus programa razmene na nivou fakulteta.

Nagrade: nagrada Fakulteta likovnih umetnosti, godišnja nagrada Galerije Kolarčevog narodnog univerziteta, nagrada ULUS-a za malu plastiku, nagrada Jesenjeg salona za skulpturu, priznanje RTS-a za autorsku izložbu Poetika linije, priznanje RTS-a za doprinos kulturi, treće mesto na izložbi Prostor knjige i dr. 

Radovi u vlasništvu muzeja i privatnih kolekcija u zemlјi i inostranstvu: Narodni muzej, Beograd; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Muzej grada Beograda, Narodni muzej, Kralјevo, Plevlјa, Ilok; Galerija Pavla Belјanskog, Novi Sad; MSU Novi Sad; kolekcija Galerije Doma Vojske, Beograd; Muzej metalurgije i rudarstva, Bor; Galerija savremene umetnosti, Niš; Rektorat Univerziteta, Novi Sad; Filozofski fakultet, Novi Sad; Biblioteka grada Beograda; kolekcija Žene izvan granica (Santa Barbara, USA); Muzej u Vervieu, Belgija; kolekcije u Lamiji, Samotraki, Hori (Grčka); Galerija Kulturnog centra Lefkada, Grčka; Narodna biblioteka, Beograd; Muzej Zepter, Beograd.

Kustoski projekti: Poetika linije, Galerija Doma Vojske, Beograd, 1992; Grad, magični univerzum, Galerija Doma Vojske, Beograd, 1993; Intimni program za studiju predmeta u enterijeru, Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, 1996; Afrodita između mita i stvarnosti, Galerija Zlatno oko, Novi Sad, Galerija Zvono, Beograd, 1998; Skok u prazno, Galerija Zlatno oko, Novi Sad, Galerija Zvono, Beograd, 2002; Promenlјivi pejzaž, Galerija Otklon, Beograd, 2008; Od površine ka prostoru, Galerija Haos, Beograd, 2004; Grafit – materija i energija spiritualne teritorije, Muzej železnice, Prodajna galerija Beograd, 2013; Iz bliza iz daleka 1914–1918, Muzej Macura, Banovci, 2015; i dr.

Najnovije samostalne izložbe: 2020. Galerija Zvono Beograd; 2018. Galerija savremene umetnosti, Salon 77, Niš / Galerija Legat Miće Popovića, Loznica / Kulturni centar Srbije, Pariz; 2016/2017. Narodna biblioteka Beograd; 2017. Galerija Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad; 2016. Galerija Haos Beograd; 2014. Galerija Terra, Kikinda; 2013. Galerija Zvono, Beograd / Galerija Kulturnog centra, Novi Sad; 2011. Galerija Kulturnog centra Lefkade, Grčka; Prodajna galerija Beograd; 2010. Galerija Zvono; 2009. Galerija Otklon, Beograd / Atina /; 2008. Galerija Ozon, Beograd; 2005. Galerija Kulturnog centra, Beograd; 2001. Galerija Zvono, Beograd.

Slika

Informacije o programu:

Đorđe Odanović

Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na katedri za grafiku, odseku za fotografiju. Član je ULUPUDS-a i ULUS-a. Od 1989. radi kao fotograf u Etnografskom muzeju u Beogradu. Od 1998. radio je kao docent na katedri za fotografiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je 2002. na Fakultetu primenjenih umetnosti, a 2009, 2010. i 2011. radio je kao gostujući profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Godine 2010. radio je kao umetnički direktor ARTGET-a, foto-galerija, Kulturni centar, Beograd. Od 2011. radi kao redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ostvario je 28 samostalnih i oko 100 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu (Skoplјe, Keln, Atina, Solun, Pariz, Bratislava, Vervije – Belgija, Lima – Peru, Pleven – Bugarska).

Izabrane izložbe:

1988. Galerija Grafički kolektiv, Beograd

1991. Galerija 77, Niš, sa Gordanom Kalјalović  

1997. Savremena galerija Centra za kulturu, Pančevo

          Galerija Zlatno oko, Novi Sad

          Galerija Zvono, Beograd

2001. Galerija ULUS-a, Beograd

2002. Galerija Fotofakt, Skoplјe

2003. Galerija Kulturnog centra Beograda

2008. Galerija Ozon, izložba Mesec i promena (sa Gordanom Kalјalović)

          Galerija Remont, izložba Tender, fabrika Bor

2011. Galerija Kulturnog centra grada Lefkas, Grčka, izložba Rekonstrukcija predela, sa Gordanom Kalјalović

          Galerija Beograd, izložba Nasuprot, sa Gordanom Kalјalović

2015. Galerija Zvono, izložba Kota 708

2017. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, izložba Presudno značenje

2019. Galerija ARTGET, Ispitivanje dubine, KC Beograd

          Galerija Terra, Ispitivanje dubine, Kikinda

2020. Galerija SULUV-a, RGB – Pestum, Novi Sad

 

Nagrade:

1978. Prva nagrada za plakat grada Beograda, Muzej primenjenih umetnosti

1994. Nagrada za fotografiju Dobrinka Đorđević

          Treće bijenale jugoslovenske minijaturne umetnosti

1995. Nagrada za fotografiju Oktobarskog salona

          Plaketa ULUPUDS-a za fotografiju 

1996. Nagrada Malog prolećnog anala, Čačak (za nove tendencije)

1998. Nagrada Zlatna forma za fotografiju UPIDIV, Novi Sad

2003. Nagrada ULUPUDS-a, za izložbu u Kulturnom centru

2004. EPSON konkurs – Druga nagrada za fotografiju 

2004. Povelјa za fotografsku inovaciju u 2003. godini, Nacionalni centar za fotografiju

2007. Nagrada za najuspešnijeg profesora, Bijenale studentske fotografije Novi Sad 

 

2018. Prva nagrada za fotografiju, Bijenale minijature Gornji Milanovac

Podelite na društvenim mrežama

O nama

 

Vojvode Živojina Mišića 4

26101 Pančevo, Srbija

 

+381 (0)13 440 944

+381 (0)13 440 945

Vesti

Program