13. Pančevački Jazz Festival

Kategorija: Pančevački Jazz Festival

5. i 6. novembar 2010.

Blue Lotus

akon površnog prvog slušanja, neki ljudi mogu za ovu muziku da pogrešno pomisle da je New Age. Zvuk je raskošan, odsvirana je izuzetno dobto, a note prijatno lelujaju u vašoj glavi... Ali raskošan zvuk nije krajnji cilj. Ova muzika ima oštrinu, živost, i virtuoznost i izvode je tri veoma posebna muzičara, svaki majstor na svom instrumentu.

Mikkel Nordso je jedan od najpoznatijih danskih gitarista. 1985. godine je osnovao Mikkel Nordso Band, dok je u isto vreme usavršavao svoj originalni stil na akustičnoj gitari u grupama Acoustic Guitars i Bombay Hotel. Tine Rehling je jedna od retkih skandinavskih solista i kamernih svirača harfe. Ole Theill je talentovan i maštovit bubnjar i jedinstveni svirač na indijskom instrumentu tabla sa tri albuma pod njegovim imenom. Neobičan trio, u uzbudljivoj kombinaciji zvukova table, harfe, i akustične gitare, inspirisan njihovim pojedinačnim iskustvima sa muzikom Južne Amerike i Indije i klasičnim kamernim repertoarom i – naravno – Skandinavijom.

Tine Rehling and Mikkel Nordso – inače rodjaci- svirali su zajedno deset godina u Brazilian Quartet Thomasa Clausena i u grupi Time Wave. Pre šest godina počeli su da saradjuju kao duet, što se intenziviralo u poslednje tri godine i rezultiralo objavljivanjem njihovog prvog zajedničkog CDa 2008. godine. Redovno nastupaju širom Danske a svirali su i u Italiji, Švajcarskoj i Brazilu. 2009. godine, njihov duet je prerastao u trio kada im se pridružio Mikkelov muzički saradnik tokom 30 godina, Ole Theill.

Njihovo jedinstveno živo izvodjenje odvelo ih je daleko od kuće. U maju je trio posetio Brazil, gde su privukli ogroman broj ljudi na Internacionalnom festivalu harfe u Riju. Njihov poslednji koncert na festivalu je bio momentalno rasprodat. Mnogi fanovi koji nisu uspeli da obezbede kartu mogu da se teše činjenicom da je koncert snimila Brazilska nasionalna televizija i da će biti emitovan krajem leta – a trio je već angažovan za festival naredne godine. Odlomak iz pregleda sa koncerta u mesečniku “Musikeren”, prenosi šta jedan od živih nastupa ovog trija ima da ponudi:

Svaki od njih je kreativan i virtuozan muzičar, a muzička tekstura je duboka i izaziva slike kada se susretnu indijske table Ole-a Theill-a, harfa Tine Rehling i gitara Mikkela Nordsoa…Ovi muzičari su majstori na svojim instrumentima i u muzičkim izrazima. Prepoznaju snagu muzike i preuzimaju punu odgovornost za muziku koju stvaraju. A trio je, isto tako, prijatan i za gledanje. Kratki pogledi i osmesi razmenjuju se tokom njihove interne muzičke diskusije, ali inače je njihova energija usmerena ka publici. Zarazna radost muzike teče sa scene. Sve što publika treba da uradi je da je prati.

Musikeren, odlomak

Ostalo je samo da se kaže da je slično iskustvo ostavljeno za kasnije, na dobro snimljenom studijskom materijalu sa izborom originalne muzike. Divne teme su rastavljene i ponovo sastavljene u improvizovanim odlomcima– dobro poznate melodije iz repertoara grupa "Acoustic Guitars" i "Bombay Hotel", i nove originalne kompozicije napisane specijalno za ovaj trio.

Hubert Tubbs & Sweat

ada budete iskusili pevanje uživo Huberta Tubbsa, znaćete šta znači „biti odveden“ na muzičko putovanje emocija i osećaja! Pre nego što ste i svesni, ono vas proguta i onda oslobodi u čisti osećaj...Kroz svoju muziku on pruža ruku i podržava svoju publiku, vodeći ih do uzvišene radosti samog osećaja – nekad natera publiku da igra, nekad ih natera da žude, a nekad ih rasplače...

Hubert je pun energije i inspiracije – i na sceni i u studiju. Otkad se 2000. godine preselio u Austriju, Hubert je svoje korene preneo u Evropu, obilazeći je na turnejama sa bendovima koji su svirali njegove R&B kompozicije. On je, takodje, deo tehno R&B scene, gde se oprobava kao tekstopisac i radi sa nekima od najtalentovanijih evropskih dj-eva.

Njegovo putovanje je počelo u Dalasu (Teksas), gde je odrastajući pevao u crkvenom horu. Posle srednje škole je regrutovan i pevao je drugovima dok je služio u Vijetnamskom ratu. Vratio se u Severnu Kaliforniju i sa dvojicom drugih pevača osnovao u San Francisku desetočlani bend po imenu Blue Mountain, koji je svirao kao predgrupa imenima kao što su Buddy Miles, Sons of Chaplin, Santana i Tower of Power. Tu se stvorila prilika da peva vodeće vokale sa Tower of Power, proputuje svet, upozna i radi sa još poznatijim umetnicima i producentima: Quincey Jones, Joe Sample, Herbie Hanckok, The Rolling Stones, The Jazz Crusaders i mnogi drugi.

Nakon Tower for Power, sve dok nije otišao u Evropu, potvrdio se radeći narednih godina kao studijski muzičar i vodeći pevač u Los Anđelesu.

Sada je Hubert spojio svoje bogato izvodjačko iskustvo i iskustvo iz studija i sastavio svoj bend, Sweat, sa kojim ide na turneje, nastupa i deli svoju muziku sa svetom. Odabrao je izvanredne muzičare koji s uživanjem izvode njegove žestoke fank kompozicije, nežne balade i jednostavnu dobru muziku koja vas pokreće.

Roy Hargrove

a 36 godina, trubač Roy Hargrove, pronašao je svoje mesto među najboljim džez muzicarima. Stalno trazeći izazovnije i raznovrsnije načine da pokaže svoje sviračke veštine, Hargrove je ostavio neizbrisiv trag u ogromnoj ponudi umetnickih postavki. Samo tokom boravka u Izdavačkoj kuci Verve, snimio je album sa pažljivo odabranom ekipom najboljih svetskih tenor saksofonista (With Tenors of Our Time), album standardnih džez kompozicija (Moment to Moment), a 2003. godine predstavio je svoj hip hop/jazz bend The RH Factor sa inovativnim CD-om Hard Groove ( nakon kojeg je ubrzo izašao u ograničenom tirazu EP Strength ). Hargrove je takođe dobio dve "Grammy" nagrade za dva potpuno različita projekta. 1997. godine Rojev bend koji je svirao kubansku muziku, Crisol ( u kojem su bili klavirska legenda Jesus “Chucho” Valdes i čudesni bubnjar Horatio “El Negro” Hernandez) osvojio je "Grammy" za najbolje latino-džez izvodjenje na albumu Habana. A 2002. Hargrove, Herbie Hancock i Michael Brecker , dobili su nagradu za najbolji instrumentalni džez album, "Directions in Music".

Na XXXXX, Hargrove će spojiti svoja dva muzička sveta istovremenim predstavljanjem "Distractions" i "Nothing Serious" – novih snimaka oba Hargove-ova benda. "Distractions" promoviše savremene funk/džez, zvuke benda RH Factor. U "Nothing Serious" čuje se čist džez "The Roy Hargrove Quintet"-a sa specijanim gostom trombonistom Slide-om Hamptonom. Direktorka izdavačke kuće "Verve" Dahlia Ambach-Caplin objašnjava: “ Kada je došlo vreme za rad na novom albumu, postalo je jasno da Roy ima dve strane u svojoj muzici. Ne bi bilo u redu da izabere jednu na račun druge, pa smo iskoristili obe, radeci ih kao dva odvojena projekta. Kvintet je snimao u martu 2005. sa dobitnikom 15 "Grammy" nagrada, inžinjerom Al-om Schmitt-om, u Capitol studiju u Los Andjelesu. Rh Factor je snimao kasnije u maju u studiju "The Record Plant" sa inžinjerom Russel-om Elevadom.”

Šta imamo da ponudimo u današnjem svetu džeza? Stvar je u inovativnosti, i to je kul. Ali sada će inovativnost doći u muziku koja daje dobar osećaj. Besmisleno je ako ne osetite ništa.

Roy Hargrove je rodjen u gradu Waco, u Teksasu, 16. oktobra 1969. Inspirisan gospel muzikom koju je slušao nedeljom u crkvi i R&B i funk muzikom koja se puštala na radiju, Roy je počeo da uči da svira trubu u četvrtom razredu. Do srednje škole već je svirao na naprednom nivou. Sa 16 godina studirao je muziku u Dalasu u prestižnoj Školi za vizuelne i izvodjačke umetnosti, Booker T. Washington.

Na polovini prve godine studiranja „otkrio” ga je Wynton Marsalis, koji je rukovodio školskom džez radionicom. Impresioniran, pozvao ga je da sa svojim bendom nastupi u "Ft. Worth's Caravan of Dreams" Centru. Nakon toga, Hargrove je u naredna tri meseca na istom mestu nastupao sa muzičarima kao što su Dizzy Gillespie, Herbie Hancock, Freddie Hubbard i Bobby Hutcherson. Priča o Rojevom talentu stigla je do Paula Acketta, osnivača i direktora North Sea Džez Festivala, koji mu je organizovao nastup tamo tog leta. Nakon toga je usledila jednomesečna evropska turneja. Hargrove je proveo godinu dana (1988-1989) studirajući na bostonskom Koledžu za muziku Berklee, ali je češće mogao da bude vidjen na njujorškim džez svirkama, što je rezultiralo prebacivanjem u New School u Njujorku. Njegovo prvo snimanje u Njujorku bilo je sa saksofonistom Bobbyjem Watsonom, a usledila je svirka sa obećavajućom grupom "Superblue" u kojoj su članovi bili Watson, Mulgrew Miller i Kenny Washington. 1990.godine, objavio je svoj solo debi album, "Diamond in the rough", za kuću Novus/RCA, za koju će snimiti četiri albuma koji dokumentuju njegov razvoj “mladog lava”. Prvi album za kuću "Verve" izdao je 1994., "With the tenors of our time", predstavljajući ga sa vodećim saksofonistima kao što su Joe Henderson, Stanley Turrentine, Johnny Griffin, Joshua Redman i Branford Marsalis.

Svaki album koji je Hargrove izdao za Verve bio je drugačiji od prethodnog. Isto se može reći I za veliki broj talenata koji su ga pozivali da im uveliča scenu ili snimanje, od džez legendi kao što su Sonny Rollins i Jackie McLean, do pevača poput Natalie Cole, Diana Krall i Abbey Lincoln. Od pop veterana poput Diana Ross, Steve Tyrell i Kenny Rankin, do mladih zvezda John Mayer i Rhian Benson, i dalje do džez diva Carmen McRae i pokojne, sjajne Shirley Horn. Hargovea je takodje angažovao i "Lincoln Jazz Center" da komponuje delo “The Love Suite: InMahogany,” koje je izvedeno 1993. Takodje je superstar internacionalne scene sa svojim kvintetom, "RH Factor" i kao solista.