Filmski program „Filmovi na putu“ u organizaciji Goethe-Instituta u Beogradu i Kulturnog centra Pančeva biće održan od 7. Do 12. Septembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva. „Filmovi na putu“ predstavlja selekciju filmova prikazivanih u okviru GoetheFEST-a – festivala nove nemačke filmske produkcije u organizaciji Goethe-Instituta i lokalnih partnera – kulturnih centara. Ulaz na sve projekcije je besplatan.

Već četrnaest godina u Beogradu, Novom Sadu i Nišu održava se GoetheFEST - festival nove nemačke filmske produkcije u organizaciji Goethe-Instituta i lokalnih partnera - kulturnih centara. Selekcija je tokom godina stvarana od različitih senzibiliteta, poetika i generacija autora: od onih koji već oblikuju kanon savremenog nemačkog filma do novih glasova koji tek ucrtavaju svoje tragove u savremenu nemačku kinematografiju. Zajedno oni tvore panoramu koju je nemoguće svesti na jednu temu, ali se u njoj prepoznaju motivi: unutrašnje granice, odnosi moći, fragilnost slobode, nežnost koja opstaje čak i u najnepovoljnijim okolnostima.

U istom duhu, program Filmovi na putu Goethe Instituta donosi izbor autorskih filmova nemačke produkcije nastalih u poslednjih pet godina – filmova koji ne funkcionišu kao jednostavne naracije, već kao mape unutrašnjih pejzaža, osećanja, tenzija i pitanja koja odzvanjaju dugo nakon napuštanja magije bioskopske sale. U vremenu u kom se stvarnost sve brže menja, savremeni nemački film ostaje veran svojoj tradiciji: da o svetu govori kroz pojedinca, a o društvu kroz suptilne, lične priče. Upravo to povezuje filmove u ovoj selekciji - način na koji otvaraju pukotine kroz koje dopire svet tema koje podstiču razmišljanje, preispitivanje i razgovor.

Ponekad su to mitovi i tihe geometrije ljubavi (Undine, Crveno nebo), ponekad napetosti sistema kojima se veruje ili ne veruje (Poslednje pogubljenje, Rabije Kurnaz protiv Džordža Buša), ponekad krhke zone identiteta i pripadanja (Egzil), svetovi mladosti koji pulsiraju u frenetičnom ritmu grada (Sunce i beton), ili pak distopijski odrazi naših izbora, sećanja i projekcija (The Trouble With Being Born). Ukoliko volite Tomasa Braša ne propustite film Dragi Tomase, ukoliko ga ne poznajte, upoznajte se kroz filmsko ostvarenje koje će vas sigurno pozvati na dalje upoznavanje kroz književnost. Za ljubitelje dobrog humora na programu je film Jok.

Savremena nemačka kinematografija deli tanku, ali snažnu liniju između intimnog i društvenog. Lične priče tu se ne mogu odvojiti od sveta koji ih oblikuje, kao što se ni svet ne može razumeti bez najličnijih perspektiva. Filmovi, kroz različite filmske jezike, glumačke ekspresije, političku slojevitost, humor koji ponekad spasava, ponekad odgađa pad, i hrabrost da se govori o onome što se u društvu često prećutkuje, pozivaju na dublje promišljanje.

Zato želimo da ovi filmovi putuju.
Da stignu do gradova u kojima možda nema velikih festivala, ali ima pažljivih gledalaca.

Program Filmovi na putu nudi privremeno premeštanje iz jedne stvarnosti u drugu, iz jednog senzibiliteta u drugi, uz otvaranje prostora za razgovor, ponekad tih, nekada hrabar, nekad neugodan, ali uvek neophodan.

Ovih deset filmova poziva nas da posmatramo svet iznutra, spolja, kroz druge, pored sebe - i da, uprkos svemu, nastavimo da biramo puteve koji nas vode dalje.

Selektorka: Sunčica Šido,

Koordinatorka programa kulture, Goethe-Institut Belgrad

Program:

Dvorana, 7. septembar, u 20.00
DRAGI TOMASE
Nemačka 2021, 157 min.
Režija: Andreas Klajnert
Scenario: Tomas Vendrih
Uloge: Albreht Šuh, Jela Haze, Joana Jakob, Jerg, Šitauf, Anja Šnajder, Žoel Basman, Ema Bading
Nagrade: „Zlatni medved” 2022, nominacija u devet kategorija, između ostalih i za „Najbolji igrani film”, „Najbolju režiju”, „Najbolji scenario”. Gran pri za najbolji film, nagrada za najboljeg glumca na 25. Tallinn Black Nights Film Festival 2021.
Jezik: nemački, engleski
Ulaz slobodan

NDR je još mlada, ali Tomas Braš nikako ne uspeva da se prilagodi. Njegov otac Horst iskreno želi da učestvuje u izgradnji nove nemačke države. Međutim, Tomas, najstariji sin, radije bi da postane pisac. On je sanjar, fanatik i pobunjenik. Njegov prvi pozorišni komad je zabranjen i isključuju ga iz filmske akademije. Kada su 1968. godine sovjetski tenkovi prošli praškim ulicama, Braš protestuje, zajedno s tadašnjom devojkom Sandom i drugim studentima, učestvujući u akciji deljenja letaka – i nailazi na zid. Rođeni otac ga cinkari i Tomas Braš dospeva u zatvor. Nakon uslovnog otpusta, Braš radi u fabrici i piše o ljubavi, pobuni i smrti. Međutim, u NDR ne znaju šta da rade s ljudima poput njega. Znajući da nema nikakvih izgleda da će ga bilo ko čuti, Tomas i žena koju voli napuštaju domovinu i odlaze na Zapad.

Dvorana, 8. septembar, u 20.00
RABIJE KURNAZ PROTIV DŽORDŽA BUŠA
Nemačka, Francuska, 2022, 118 min.
Režija: Andreas Drezen
Scenario: Lajla Štiler
Uloge: Meltem Kaptan, Aleksander Šer, Čarli Hibner, Nazmi Kirik, Sevda Polat, Ramin Jazdani, Abdulah Emre Eztirk, Žanet Spasova
Nagrade: Nemačka filmska nagrada u srebru za najbolji igrani film, za najbolju glavnu žensku ulogu (Meltem Kaplan) i za najbolju sporednu mušku ulogu (Aleksander Šer); Nagrada za mir nemačkog filma – „Most 2022” za najbolji domaći igrani film.
Jezik: nemački, turski, engleski
Ulaz slobodan

Murat je otišao. Zatvorenik je američkog logora za zarobljenike Gvantanamo. Rabije Kurnazu, domaćica iz Bremena i majka posvećena svojoj deci, potpuno je očajna. Odlazi u policiju, obaveštava sve službe, nemoćna da bilo šta postigne. Sve dok ne sretne Bernharda Dokea. Ovaj suzdržani, trezveni advokat, specijalizovan za ljudska prava, i temperamentna turska majka – bore se zajedničkim snagama za Muratovo oslobađanje iz pritvora. Papir trpi sve, ali ne i Rabije. Zapravo je jedino što želi da se vrati svojoj porodici, svojoj kući u nizu, ali se uvek iznova vraća nazad u svetsku istoriju. Zajedno s Bernhardom podnosi tužbu protiv Džordža V. Buša pred Vrhovnim sudom u Vašingtonu. Bernhard brine o njoj, a Rabije ga zasmejava. Svim srcem i dušom. Poslednjim atomima snage. I na kraju se dešava ono što niko nije više smatrao mogućim.

Dvorana, 9. septembar, u 20.00
UNDINE
Nemačka, Francuska, 2020, 90 min.
Režija: Kristijan Pecold
Scenario: Kristijan Pecold
Uloge: Paula Ber, Franc Rogovski, Marijam Zarei, Jakob Mačenec
Nagrade: „Srebrni medved” za najbolju glumicu (Paula Ber), „Berlinale” 2020; nagrada FIPRESCI, „Berlinale” 2020; Evropska filmska nagrada za najbolju glumicu 2020.
Jezik: nemački
Ulaz slobodan

Undine (Paula Ber) živi u Berlinu. Mali stan na Aleksanderplacu, honorarni ugovor kao istoričarka grada, moderan velegradski život po potrebi i s distance. Kada je partner Johanes (Jakob Mačenec) napusti, njen svet se raspada. Čarolija je prekinuta. Prema starom mitu, kada je ljubav izdana, Undina mora da ubije nevernog muškarca i da se vrati u vodu iz koje je nekada potekla. Undine se opire prokletstvu slomljene ljubavi. Upoznaje industrijskog ronioca Kristofa (Franc Rogovski) i zaljubljuje se u njega. Ovo je drugačija, nova i srećna ljubav, ispunjena radoznalošću i poverenjem. Kristof bez daha prati njena predavanja o Berlinu, gradu izgrađenom na močvarama, dok Undine s lakoćom prati njega tokom zarona u potopljeni svet akumulacionog jezera. Ipak, Kristof oseća da ona od nečega beži. Undine mora da se suoči s prokletstvom – jer ovu ljubav ne želi da izgubi. „Undine” je fascinantna savremena reinterpretacija mita o tajanstvenoj ženi od vode, koja može da živi ljudskim životom samo zahvaljujući ljubavi. Moderno filmsko bajanje u razočaranoj stvarnosti – priča o ljubavi na život i smrt.

Dvorana, 10. septembar, u 20.00
JOK
Nemačka, 2021, 119 min.
Režija: Ditrih Brigeman
Scenario: Ana i Ditrih Brigeman
Uloge: Ana Brigeman, Alexander Kuon, Izolde Bart, Hans Cišler, Tobi Ašraf, Štefani Ren, Petra Šmit-Šaler, Dalsi Smart, Mark Vaške
Nagrade: Nagrada za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima 2021, nagrada „Drugoplasirani” na Filmskim susretima u Bergamu 2022.
Jezik: nemački
Ulaz slobodan

U 15 poglavlja i mahom dugim, statičnim kadrovima režiser Ditrih Brigman pripoveda o glumici Dini i njenom životnom saputniku, lekaru Mihaelu. Oboje su nedavno napunili 30 godina i čini se da žive u skladnoj vezi. Barem do onog trenutka kada Mihael počinje da preispituje njihovu srećnu svakodnevicu. Čini se da vode idiličan život u velegradu, ušuškani u mehur blagostanja. Tu i tamo iskrsavaju problemi s roditeljima ili tazbinom, ali ništa od toga nije previše ozbiljno. Kada postanu roditelji, horizont se još sužava, sistem zvani porodica pojedincu pokazuje pojedincu gde su njegove granice, a svakodnevica postaje preteća rutina. Film prati svoje protagoniste tokom sedam godina, kako u veselim, tako i u teškim trenucima, kada su srećni i kada su u krizi, ne gubeći fokus. Pri tome je ovaj film uvek otvoren za nadrealno, što omogućuje da se stanje duša njegovih protagonista dodatno prikazuje kroz kongenijalne scene.
Frederik Lang (11. 3. 2022)

Dvorana, 12. septembar, u 20.00
THE TROUBLE WITH BEING BORN
Austrija, Nemačka, 2020, 94 min.
na nemačkom sa srpskim titlovima
Režija: Zandra Volner
Scenario: Zandra Volner i Roderik Varih
Uloge: Lena Votson, Dominik Varta, Ingrid Burkhard, Jana Mekinon, Zimon Hacl
Nagrade: Specijalna nagrada žirija „Berlinala” 2020; nagrade Festivala austrijskog filma „Dijagonale” 2020, u sledećim kategorijama: „Najbolji film”, „Najbolji dizajn zvuka”, „Najbolji igrani/dokumentarni film”, „Najbolja gluma”
Jezik: nemački
Ulaz slobodan

Radnja filma odvija se negde u srednjoj Evropi, možda u okolini Beča, u bliskoj budućnosti. Desetogodišnja devojčica Eli je android koji se može isprogramirati po želji. Prvo programiranje je u skladu sa željama muškarca koga Eli zove tata, s kojim leži kraj bazena i za koga se doteruje u kući na obodu šume. Eli je takoreći kutija za njegova sećanja, koja njoj lično ne znače ništa, ali njemu zato znače sve. Jednog dana taj čovek će se izgubiti u tami, sledeći neki čudni eho, dok će Eli, koja je krenula za njim, pronaći i prihvatiti nepoznati ljudi. Kod njih je čeka novi identitet, nova fantazmagorična egzistencija, u koju drugi ljudi projektuju čežnju za izgubljenim rajem detinjstva. Mlada Austrijanka Zandra Volner pruža nam uvid u tačku u kojoj se prepliću nagoni i ponori, strahovi i tajne, osećanja i praznina. Baš kao u svom prvencu „Nemoguća slika”, u svom drugom, provokativnom igranom filmu Zandra Volner radnju razvija na vrlo složenom temelju (a ne obrnuto), rekonstruišući porodice koje nikada nisu postojale. Mašina postaje ogledalo ljudskih emocija, a sam film uzbudljiv put do virtuelnih i psihičkih realnosti.