Pre Drugog svetskog rata glumci i dobri prijatelji Jovan Tanić i Aleksandar Aca Cvetković uživali su veliku naklonost za svoje brojne i značajne uloge u Narodnom pozorištu u Beogradu. I kritika i publika bile su oduševljene da ih gledaju kako u Nušićevim komadima, tako i u Šekspirovim tragedijama. Kada je Beograd 1941. pao pod okupaciju, Jovan i Aca odlučili su da ostanu na sceni i leta 1942. godine pridružuju se komičnom pozorištu „Centrala za humor”.

Ekscentrični Tanić i refleksivni Cvetković pronašli su beg od rata baš na sceni, u humoru i komediji. Narodu je bio potreban smeh – samo od aprila do avgusta te godine kroz njihovo pozorište prošlo je čak 150.000 ljudi.

Ipak, sve vreme, postojao je teret pitanja: Kako nastaviti da budeš na pozornici u trenutku strašne krize i situacije u zemlji? Njihove kolege i prijatelji Žanka Stokić, Ljubinka Bobić, Mirko Milisavljević i Nikola Popović bili su stavljeni pred istu odluku – da li igrati?