Ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova Milunke Savić u interpretaciji glumice Jugoslovenskog dramskog pozorišta – Vesne Stanković. Lična ispovest u prvom licu žene ratnika, o životu i smrti, ratu, Srbiji i njenoj istoriji, iz ugla žene borca koja je dobila mnoga najviša odlikovanja (orden za hrabrost, Karađorđevu zvezdu s mačevima, Medalju Miloš Obilić, jedina žena u svetu odlikovana francuskim Ratnim krstom s palmom, dva ordena Legije časti...).

Priča počinje u njenim devojačkim danima, koje provodi u kopaoničkom selu Koprivnici, s dve sestre, roditeljima i bolešljivim bratom. Celog života ima izrazitu potrebu da zaštiti slabe i ugrožene, stoga u Prvi balkanski rat odlazi umesto brata, preobučena u muškarca, pod imenom Milun Savić. Neustrašiva u svakoj borbi, najviše poznata kao bombaš, bude ranjena i tada se njena tajna otkriva. Vojska staje uz nju i iako je u suprotnosti s vojnim pravilima, zadržavaju je u jedinici. Ranjena je čak devet puta, u sedam godina ratovanja, dobila je 12 medalja, a posle demobilizacije rodila je ćerku, usvojila još tri devojčice i hranila više od 30 dece, podizala, školovala... Visoko cenjena od francuskih vojnih velikana Fransoa De Perea, Šarla de Gola i viceadmirala Geprata, u Srbiji je završila kao čistačica u banci, a noću je šila vojne uniforme i tako podizala desetine i desetine dece iz kopaoničkih sela.

Sama za sebe bi rekla da je ovo – ispovest o životu od prve puške, do prve metle.