Kroz humor, agresiju, suze, ljubav i praštanje, predstava „Zajedno” istražuje patologiju porodičnih veza, iznoseći na svetlo nerazjašnjene teme, prećutana zameranja i sramotne tajne, dok istovremeno otkriva snagu njihovog nepokolebljivog zajedništva i međusobne zavisnosti.

Tek kada smo počeli s probama Aninog komada „Zajedno”, kojem smo zajedno dale naslov, mogla sam da naslutim ko su likovi koji obeležavaju sedam dana od smrti oca porodice. Glumci i ja smo se od početka složili da je to situacija u kojoj najpre dolaze do izražaja karakteristike mentaliteta i klase kojoj likovi pripadaju. Dakle, baš kao u građanskoj i/ili porodičnoj drami, milje je pojam kojim smo se najviše bavili tokom faze analize.

Porodicu Mihajlović i sve njene primarne i pridružene članove ništa nije tako osakatilo, obezvredilo i naružilo kao njihova sopstvena dinamika i odnosi. Ali, kako to najčešće biva, ništa ih drugo nije spasilo, održalo i ojačalo do upravo njihovo nepokolebljivo zajedništvo, neodustajanje jednih od drugih i prosta međuzavisnost. Psihologija će to nazvati patologijom, naivni bi rekli da je to ljubav, a za nas u pozorištu – to se zove istina. Šestoro članova familije pet godina nije selo za isti sto, sve dok ih smrt bližnjeg nije okupila. Uz alkohol i deljenje uspomena, otvaraju se nerazjašnjene teme, prećutana zameranja, sramotne tajne. Dakle, humor, agresija, suze, ljubav, praštanje.