Ravan ogledala

U najnovijem predstavljanju publici, Branka Janković Knežević nastavlja istraživanje i prikazivanje svojeg dugogodišnjeg bavljenja Dunavom. Ta gotovo fascinacija i opsednutost istim motivom potiče iz same prirode motiva, a u vezi je s autorkinim senzibilitetom i intelektualnom konstitucijom. Pojavnost reke u sklopu glatkih, širokih, često sjajnih i svetlucajućih masa vode i dinamičnih, raslojenih, raznorodnih i kontrastnih faktura obala, rastinja, prirodnih i zidanih gromada, slikarki konstantno nudi bogatu riznicu mogućnosti da istražuje puteve i granice likovnog jezika i sredstava. Branka, u korenu i fundamentu nadarena shvatanjem i prihvatanjem piktoralnosti kao sopstvene prirode i okruženja, u čitavom nizu slika Dunava istraživala je mogućnosti kontrastiranja faktura i materijala, ritmova sukoba i saglasja. Bavljenje otkrivanjem, čuvanjem i interpretacijom materije koja nosi i čuva dublja značenja, produbljeno posvećenim konzervatorskim radom, pomoglo je autorki da prodre u dubine prirode materijalnog. Urođena intelektualna otvorenost i radoznalost uz snažnu empatiju, dali su joj mogućnost i sposobnost shvatanja, beleženja, predstavljanja i prikazivanja ideje i emocije kroz sliku. Stalno prisustvo Dunava u Brankinom okruženju i njihovo zajedničko trajanje, dalo je dubok lični odnos motiva iautorke. Ta prisnost ponudila je čitavu skalu osećanja od lirskog prisustva, preko snažnog oslonca, bogate lepote, silovite stihije, skrivene pretnje, užasa, do dubokog spokoja, s jedne, ali i iskričave radosti i čak lake frivolnosti, s druge strane. Svaka priroda i emocija reke našla je u sigurnom izboru materijala i postupaka virtuozne izvedbe Branke Janković Knežević, adekvatno, jasno i konsekventno tumačenje. Ipak, moguće je, i makar isto toliko tačno, da su svaki događaj, svaka radost, tuga, strah, snaga, ljubav umetnice našli u Reci svoju pravu predstavu.

Susret Slikarke i Reke svoju tačku dodira našao je veoma rano. Vremenom i neprekidnim sadejstvom, tačka je prerasla u ravan u kojoj su se spojile reflektivnost slika i svetlosti s refleksivnošću misli, emocija i značenja. Ravan ogledala koje zrcali i spaja strane realnosti, pred nama je u svakoj slici Branke Janković Knežević kojoj je tema Dunav. U svakoj od tih slika spojene su obe strane ogledala i ujedno izrađen kompletan (dvojni?) autoportret.

I da ponovimo:

Ogledamo se,

ustuk svakoje zlosti,

zrcalom reke

Dejan Radovanović

Dunav je moj višedecenijski pratilac, komšija i saputnik. Kao izraziti figurativac, njemu sam se obraćala u trenucima anksioznosti i nemoći, kao na prvi pogled ravnodušnom sagovorniku s bezbroj neuhvatljivih lica. Tek s ove distance, shvatam da je to fascinantno ogledalo postalo najprecizniji seizmograf svih mojih neizrečenih emotivnih stanja i naših zajedničkih trauma kojima smo svedočili.

Branka Janković Knežević

Branka Janković Knežević rođena je 1950. godine, u Novom Sadu. Završila je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i magistarske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1976. do 1994. godine radila je kao slikar konzervator u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu. Od 1994. do 2018. godine radila je kao profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na predmetu „Crtanje s tehnologijom”.

SAMOSTALNE IZLOŽBE:

2018. Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzića, „Sva lica Dunava”, Novi Sad
2016. Muzej grada Novog Sada, „Portreti”, Novi Sad
2008. Galerija „Haos”, izložba crteža „Čekajući Godoa”, Beograd
2004. Muzej savremene likovne umetnosti, „Dunav – voda”, 1985–2004, Novi Sad
2003. Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko”, „Dunav”, Novi Sad
Galerija Ogranka SANU u Novom Sadu, „Portreti”, Novi Sad
2002. Savremena galerija, „Slike”, Zrenjanin
1998. Galerija SULUV-a, izložba crteža „Za Jozefa K.”, Novi Sad
Galerija „Grafički kolektiv”, izložba crteža „Za Jozefa K.”, Beograd
1996. Galerija „Pečat”, izložba crteža „Od oblika do znaka”, Novi Sad
1993. Savremena galerija, „Slike i crteži 1975–1992”, Zrenjanin
1992. Galerija savremene umetnosti „Olga Petrov”, „Slike i crteži 1975–1992”, Pančevo
Galerija savremene umetnosti, „Slike i crteži 1975–1992”, Novi Sad
1990. Galerija „Milenko Atanacković”, „Slike i crteži”, Bijeljina
Istorijski muzej, „Slike, crteži, reljefi”, Novi Sad
Galerie W., ”Bilder und Reilefbinder”, Wangen an der Aare, Švajcarska
1985. Galerija SULUV-a, „Slike”, Novi Sad
1981. Galerija „Grafički kolektiv”, „Crteži”, Beograd
1980. Galerija SULUV-a, „Izložba crteža”, Novi Sad

Od 1974. godine učestvovala je na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Austrija, Španija, Poljska, Grčka, Švajcarska…).

Dobitnica je sedam nagrada iz oblasti crteža i grafike u zemlji i inostranstvu (Grčka). Njeni radovi nalaze se u značajnim muzejskim, galerijskim i privatnim kolekcijama u zemlji (MSUV, SANU Novi Sad, Muzej „Cepter”, Muzej grada Novog Sada, Galerija Matice Srpske, Galerija „Haos”) i inostranstvu (Austrija, Švajcarska, Holandija, Grčka).