Kôd prelaza: prostor–vreme otkriva nevidljive procese digitalnog pokreta, u kojima se prostor i vreme formiraju kroz mikrotransformacije kôda. Projekat istražuje digitalne procese u kojima minimalni pokret, slika, svetlo, zvuk… postaju nosioci transformacije vizuelnog sadržaja. U fokusu je kôd kao skriveni mehanizam prelaza između vidljivog i nevidljivog, intuitivnog i programiranog. Tema se tehnološki usmerava na kôd, koji u svom sadržaju emituje neku vrstu ne/uočljivog procesa – pokreta delovanja na granici vidljivog, intuitivnog i doživljenog. Kôd funkcioniše kao simbol koji upućuje na kretanje forme, oblika, zvuka, svetla…, omogućavajući pokret, akciju, interakciju i prelaz jednog oblika komunikacije u drugi. On je koncipiran kao istraživanje minimalnih pokreta unutar digitalnog zapisa.

Uspostavljanjem relacija između različitih umetničkih kategorija, ova tema je koncipirana tako da otvara polje eksperimentalnog istraživanja s fokusom na interaktivnosti, interdisciplinarnosti i novim tehnologijama u stvaranju umetničkih radova. Postavljeni modeli vizuelnih dinamičkih alata koji omogućavaju dalje upravljanje, nastaju kao rezultat timskog rada mladih umetnika i programera.

Koordinacija, autor koncepta izložbe:

Goran Despotovski (1972, Vršac), diplomirao je na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu (1995); na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio je osnovne akademske (1999) i magistarske studije slikarstva (2003), i stekao zvanje doktor likovne umetnosti (2018). Na istoj akademiji je i zaposlen (od 2004). Izabran je u zvanje redovnog profesora, za užu umetničku oblast Slikarstvo (od 2019). Predsednik je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (od 2017). Izlagao je na 68 samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Višestruko je nagrađivan iz oblasti likovnih umetnosti. Autor je više projekata u okviru AUNS: Razlike (2005–), Slika (2011–), Knjiga (2016), Prostor digitalne slike (2016) i projekata u okviru SULUV-a: SMIC. pokretna forma (2019–), Pomeraj u kôdu (2021–), Relacije tela (2024–), Fragmenti istorije (2019–) i dr.

Autori/ke:

Jelena Gajinović (1995, Novi Sad), multimedijalna je umetnica, čiji rad istražuje nove (hibridne) prostore i mogućnosti digitalizovanog sadržaja u kreiranju savremenih realnosti. U stvaralačkom procesu koristi spoj analognih i digitalnih materijala, istražujući dinamične odnose i značaj vizuelnih informacija u savremenom društvenom kontekstu. Diplomirala je i magistrirala na Departmanu za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu, a dodatno se usavršavala na Fakultetu likovnih umetnosti u Portu, Portugalija. Kao nagrađivana autorka predstavila se na sedam samostalnih i preko 50 grupnih izložbi, uključujući značajne projekte poput Ars Electronica Garden (2021), Heritage ”Today/Tomorrow”, Dokumenta u Regensburgu (2021) i Na putevima srpske umetnosti 1923–2023: Od Konjovića do Marine Abramović (2023). Njeni radovi deo su srpskih i međunarodnih kolekcija, čime se dodatno potvrđuje njen doprinos umetničkoj sceni.

Marija Anđelković (1988, Beograd), osnovne i master studije završila je na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 2019. godine stekla zvanje doktora umetnosti. Kao stipendista Erasmus programa, provela je semestar na ALU u Krakovu (2018). Realizovala je devet samostalnih i učestvovala na velikom broju kolektivnih izložbi, projekata i grafičkih radionica u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nagrade Pogledi ’24 (2024) i nagrade Drugog međunarodnog bijenala grafike u Bukureštu (2016). Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS, 2013). Od 2018. zaposlena je u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja na FLU u Beogradu kao majstor štampe, a od 2025. angažovana je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, u svojstvu honorarnog predavača za predmet Litografija.

Konstantinos Petrović (1995, Ub), apsolvent je master studija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, departman likovnih umetnosti – modul Slikarstvo. Završio je osnovne akademske studije na Filološko-umetničkom fakultetu, smer Zidno slikarstvo. Dosad je realizovao 20 samostalnih izložbi, od kojih se izdvajaju master izložba Hajde, Bože, budi Drug u Galeriji SULUV-a, kao i serija samostalnih izložbi #FFFFFF, a među njima #FFFFFF rev 0.5, realizovana u Domu omladine Beograd. Učestvovao je na više grupnih izložbi. Pored toga, aktivan je i u realizaciji mnogobrojnih projekata (Kod u umetnosti 2021, Galerija SULUV-a; Na istom zadatku, Šok zadruga...) i radionica iz oblasti umetnosti. Deo je kolektiva Šok zadruge od 2020. godine, član SULUV-a od 2021. godine i jedan od suosnivača Udruženja Grafička mreža. Živi i radi u Novom Sadu.

Konstantin Đoršević (1995, Ub), kao softverski inženjer, a u bliskoj saradnji s umetnikom Konstantinosom Petrovićem, razvija inovativne, pristupačne i prijemčive širokoj publici audio-vizuelno-taktilne interaktivne radove i instalacije, koji spajaju likovnu, muzičku i performativnu umetnost s računarstvom, elektronikom i savremenim tehnologijama uopšte.

Jelena Ostojić (2002, Vršac), završila je Gimnaziju Borislav P. Braca u Vršcu, 2021. godine. Nakon godinu dana, upisala je osnovne akademske studije Novih likovnih medija na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde trenutno pohađa četvrtu godinu. U svom radu, Jelena prikuplja fragmente prošlog bivstva koji je grade. Okupiraju je teme kao što su porodica, kulturno nasleđe, neposredna okolina u kojoj odrasta, nostalgija i gubitak. Od 2023. godine, priredila je jednu samostalnu i učestvovala u devet kolektivnih izložbi, od kojih je dve, u saradnji s Dimitrijem Despotovskim, kustosirala i organizovala.

Dimitrije Despotovski (2003, Vršac), završio je Srednju školu za dizajn Bogdan Šuput, 2022. godine, kada je upisao Akademiju umetnosti u Novom Sadu, smer Novi likovni mediji. Trenutno je na četvrtoj godini osnovnih studija. Učestvovao je na deset kolektivnih izložbi, od kojih je dve, zajedno s Jelenom Ostojić, i organizovao. Pored kolektivnih, priredio je i jednu samostalnu izložbu u sklopu Projekta Dolazimo. Njegov rad pretežno je okrenut kombinaciji umetničkih praksi, kao što su instalacija i performans. Preispituje intimnost čoveka i njegovu komunikaciju s određenim prostorima, pojmovima, iskustvima i vremenom u kojem živimo. Time dolazim do opširnosti tema koje se međusobno prepliću i kroz koje provlačim sličan cilj. Cilj mojih radova i osećaja koje želim da prenesem jeste osećaj odstranjenosti, ali i pripadnosti nalik nostalgiji. Smatram da takav pristup navodi gledaoca da preispituje i spekuliše.

Tijana Jevrić (1997, Novi Sad), multimedijalna je umetnica koja se bavi site-specific i audio-vizuelnim instalacijama, kao i hologramskim projekcijama. Završila je Nove likovne medije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je osvojila stipendiju i nagradu za najbolji rad iz nove medijske umetnosti (2020). Realizovala je brojne projekte, publikacije, samostalne i grupne izložbe u Srbiji i inostranstvu, od kojih se izdvajaju Kulturni centar Srbije u Parizu, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Ars Elektronika u Lincu, Na putevima srpske umetnosti 1923–2023: Od Konjovića do Marine Abramović, Likovna jesen, Crnogorski likovni salon 13. novembar, Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi. Fokusira se na uticaj medijske kulture na društvo i virtuelni prostor.

Katarina Stević (2001, Paraćin), završila je Gimnaziju u Paraćinu 2020, i iste godine upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu na smeru slikarstvo, u klasi profesora dr um. Gorana Despotovskog. Dobitnica je Dositejeve nagrade 2023/2024, koju dodeljuje Fond za mlade talente Republike Srbije. Dobitnica je godišnje nagrade Akademije umetnosti iz umetničke discipline crtanje. Učesnica je Erasmus+ projekta mobilnosti, u okviru kog je upisala letnji semestar 2023/24. godine, na Fakultetu lepih umetnosti u Granadi. Master studije slikarstva upisala je 2024. godine, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagala je na više grupnih izložbi.

Marko Dokić (2001, Novi Sad), završio je Srednju stručnu školu za dizajn Bogdan Šuput u Novom Sadu, na smeru grafički dizajn, 2020. godine. Iste godine upisao je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, na smeru slikarstvo, u klasi profesora dr um. Gorana Despotovskog. Učesnik je Erasmus+ projekta mobilnosti, u okviru kog je upisao letnji semestar 2023/24. godine, na Fakultetu lepih umetnosti u Granadi. Po završetku osnovnih studija 2024. godine, upisao je master studije slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je na više grupnih izložbi.

Vladimir Janić (1998, Subotica), vizuelni je umetnik. Osnovne (OAS, 2017–2021) i master studije (MAS, 2021–2022) završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je Godišnje nagrade Departmana likovnih umetnosti za studijski program Novi likovni mediji (2021) i Specijalne nagrade na 9. Svetskom bijenalu fotografije (2023). Od 2022. godine član je organizacionog tima Umetničkog udruženja Projekat EXP, a od 2025. godine član SULUV-a. Učestvovao je na više umetničko-izlagačkih projekata, među kojima su Fotografija kao metod vizuelnog istraživanja (KC Svilara, Novi Sad, 2018/19), Videti nevidljivo (Radnički dom, Novi Sad, 2019), Kod u umetnosti i Pomeraj u kodu (SULUV, Distrikt, Novi Sad, 2021/2022). Bio je učesnik radionice arhivske fotografije japanske umetnice Rie Yamade, koja je rezultirala grupnom izložbom u SKCNS Fabrici (Novi Sad, 2022). Vladimirovi fotografski radovi objavljeni su u štampanim i digitalnim publikacijama, među kojima su Fotografiska (Stokholm), Fisheye Magazine (Pariz), Zone Magazine (Turska), časopis Elementi, BBC Serbia, Elle Serbia i Plezir. Njegov umetnički fokus usmeren je na dinamiku komunikacije, istražujući odnos između autoritarnih formi — bilo da se one manifestuju kao figure, mesta, strukture ili sistemi — i drugog, koji na njihovu restriktivnu prirodu reaguje na različite načine. Kroz medije fotografije, videa i slikarstva razvija vizuelni jezik kojim ispituje nagoveštaj, reakciju i posledicu takvih susreta.

Valentin Varga (1990, Novi Sad), diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Sarajevu, na odseku slikarstvo. Master studije apsolvirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Svoj rad je dosad prezentovao na deset samostalnih i na više kolektivnih izložbi (Srbija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Austrija). Učestvovao je na brojnim kolonijama umetnika i u umetničkim projektima u Srbiji i u inostranstvu. Jedan je od osnivača umetničke grupe CtrlV Art. Od 2015. godine organizator je Likovne kolonije TAKT (Temerinska likovna stvaralačka kolonija). Od 2021. godine je član SULUV-a. Živi i stvara u Temerinu.