Predstava „Ja sam Akiko“, od lepeze tema iz Tićmijevog romana, u prvi plan stavlja odnos deteta i roditelja, kroz priču o odrastanju bez jednog roditelja i o dečijoj usamljenosti.

U predstavi starija Akiko, kroz uspomene koje vadi iz „svojih kofera“ priseća se ključnih događaja iz detinjstva i prevazilazi svoje unutrašnje sukobe nastale upravo iz odnosa sa roditeljima, što je nekako neminovnost i tačka u kojoj smo svi isti.

Takođe, Akiko nije obična devojčica, ona je drugačija od svojih vršnjaka, ona je mudra i zatvorena u svom svetu ali slobodna i hrabra u svojim mislima, idejama i stavovima i kao takva, predstavnica je svih različitosti koje ovaj svet u kojem živimo čine bogatijim.

Akiko je poput Malog princa – ne voli brojeve, nema godine, ne veruje u granice i podele i uprkos preporuci da je predstava za decu uzrasta iznad 7 godina, ona poziva i sve one koji se osećaju „odraslo“ da takođe pogledaju predstavu.

Milja Mazarak Marinkov