Bilo je to davno, u logoru smrti, u „Kući lutaka“ kojom je komandovao esesovac. Nekadašnja logorašica i „lutka“ Vilma, danas sredovečna žena, prešla je dug put od pakla do života. Otkrije li danas duboko intimnu tajnu, neće presuditi samo bivšem esesovcu, nego i sebi.

Iz rediteljske eksplikacije:

Đorđe Lebović je pisao ovaj tekst, kao i većinu svojih, inspirisan nemilosrdnim događajima iz perioda Drugog svetskog rata.

Sinopsis je jednostavan.

Kuća lutaka za vreme Drugog svetskog rata je bio deo logora, gde su logorašice služile kao devojke za zabavu i seksualnu eskploataciju nemačkim vojnicima. Emil Grabner (bivši nacistički oficir nadležan za Kuću lutaka) sada ugledni advokat, pod drugim imenom, dolazi u posetu Vilmi Rajner, danas uglednoj doktorki, supruzi, majci (nekada logorašici iz Kuće lutaka). Razlog njegove posete je što se pred sudom nakon 30 godina pokrenuo slučaj Kuća lutaka. (...)
Danas, tema i sadržaj ovog teksta aktuelniji su nego ikad.

Srbiju je potresla vest, ispovest mladih devojaka, da su bile zlostavljane, sekusalno uznemiravane i silovane od strane svog učitelja.

Ohrabrene izjavama žrtava, javile su se i druge devojke iz celog regiona koje su iznosile svoje ispovesti o pretrpljenom seksualnom nasilju.

Upravo predstava „Lutka” govori o svim tim važnim temama koje su pokrenule žrtve svojim ispovestima. Predstava govori o stigmatizaciji žrtve, o pervertovanju činjenica, o nasilju nad istinom. Predstava razobličava i na bolni način prikazuje anomalije društva.