Nakon izvođenja, publika je pozvana da ostane na neformalnom razgovoru – otvorenom prostoru za pitanja, utiske i razmenu iskustva.

Intimna, savremena predstava o odsustvu, prisustvu i identitetu. U kakvom odnosu su naša sećanja i oni duboki, često bolni susreti sa sobom i svetom? Koliko nas ta sećanja oblikuju i da li su krhka i neuhvatljiva poput sna?

„Epitaf za s” je savremena autorska predstava koja kroz glas, telo, tekst, video i tišinu otvara prostor za zajedničko scensko iskustvo. Umesto da ponudi konačne odgovore, predstava poziva publiku na zajedničko traganje.

Umesto priče u tradicionalnom smislu, predstava funkcioniše kao niz fragmenata koji se grade kroz odnos glasa, tela, teksta i vizuelnih elemenata, pri čemu značenje ne proizlazi iz linearne radnje, već iz međusobnog odnosa tih slojeva.

Posebno je naglašen način na koji predstava uspostavlja odnos s publikom. Taj odnos nije zasnovan na vođenju ili objašnjavanju, već na otvaranju prostora u kojem gledalac postaje aktivan učesnik u procesu razumevanja i doživljaja. U tom smislu, predstava se ne zatvara u jedno značenje, već ostaje otvorena za različita čitanja.

Kritika ističe da je u pitanju scensko iskustvo koje se oslanja na prisustvo i pažnju, kako izvođača, tako i publike, i koje zahteva izvesnu vrstu koncentracije, ali upravo u tome leži njegova vrednost.

Takođe, ukazuje se na intimni karakter predstave, koji se ostvaruje kroz redukovana izražajna sredstva i precizno vođen izvođački postupak. Ta intimnost ne deluje zatvoreno, već omogućava bliskost i neposrednost, čime se gradi specifičan scenski odnos sa gledaocima.

Celovito posmatrano, „Epitaf za s” je prepoznat kao promišljeno i dosledno izvedeno delo koje ne teži da dâ konačne odgovore, već da otvori prostor za zajedničko iskustvo, razmišljanje i interpretaciju.

„Reč je o izuzetno koncentrisanoj i promišljenoj predstavi koja gradi snažan odnos s publikom.”

Jelena Perić, pozorišna kritičarka
emisija „Kulturni krugovi”, Radio Beograd 2