Koristeći se adaptacijom Anždeja Vajde, koja je nastala prema kapitalnom delu F. M. Dostojevskog „Idiot”, nastala je predstava „Idiot (Skidanje sa krsta)”.

Radnja drame smeštena je u noć ubistva Nastasije Filipovne, žene koja je pokretač njihovog odnosa – prijateljstva, mržnje, zavisti, ljubomore, sažaljenja... Sudar, sukob i spoj dva sveta, dva principa: dobrote i pakosti, ljubavi i mržnje, naivnosti i proračunatosti, oproštaja i kazne, davanja i uzimanja – donosi niz različitih a osnovnih pitanja.

Koja je to i kakva lepota koja će „spasiti svet”? Kakav je naš doživljaj Ljubavi? Koliko lica i naličja ima Ljubav ili je njeno lice samo jedno? Gde je kraj brižnosti i davanju, a gde početak patologije?
U takvim duševnim raskoracima, u kojima se često nalazi i naš savremeni čovek, ima li mesta Idealima i Lepoti? Koliko lako čovek sudi Drugome? Najzad, ima li danas ljudi kojima je važniji Drugi čovek, kojima su važne zajedničke, kolektivne Pravda i Istina, koji su dovoljno jaki za sposobnost žrtvovanja?

Svet, i onda i sada, u kome su novac i moć, sve materijalne vrednosti jedini Bog, može da vidi samo spoljašnju lepotu i teško je razlikuje od bilo koje ružnoće. Čovek, i onda i sada, treba da voli Drugoga zbog njega samog, da mu pomogne, da ga uteši i ohrabri – lečeći njegove rane snagom Saosećanja. U svetu novca i sebičnosti čovek gubi moć empatije. A upravo empatija ima ogromnu snagu da menja čoveka. Naposletku, može li čovek zaista da se promeni? U ovakvim pitanjima važan je njegov odnos prema Lepoti, ali onoj unutarnjoj. Predstava „Idiot (Skidanje sa krsta)” govori o veri u Čoveka i u snagu njegove Promene, o važnosti osećaja za zajednicu, o preprekama i iskušenjima na ljudskom putu ka Ljubavi.