Nakon traumatičnog raskida, glavni junak pokušava da ponovo izmisli svoj svet – svoj Mediteran – otežan uspomenama i teretom proživljenog, odbačenog i osporenog.

„Opatija Svetog Vartolomeja” može se s punim pravom smatrati domaćim ekvivalentom dela „Zovi me svojim imenom”, s izuzetno atmosferičnom dopunom kroz emocionalno obojene slike nepokorne Atine, zaboravljenih rimskih katakombi, senovitih vila Francuske, maglovitih prizora ovčarsko-kablarskih manastira i Holandije ljudskih sloboda, koje se smenjuju bez predaha, grozničavo. Ovaj roman lirskih pejzaža s putovanja zapitaće vas o neophodnosti nemira, o (ne)mogućnostima razrešenja, o mestima koja nikada niste pronašli na mapi, a u kojima ste oduvek bili.

Da li u tim novonastalim slojevima stvarnosti ima mesta za sećanja ili materijala za građenje novog, ne može se sa sigurnošću reći. Fluidna je i promenljiva pozicija naratorovog mentalnog stanja, volje i snage, a još fluidnije se menja ova knjiga o nestajanju i povratku, otkrivajući iznova i sebe i svog tvorca, i bez sumnje, čitaoca.