Pored 48 svojih odabranih intervjua s nekima od najcenjenijih i najistaknutijih ovdašnjih rok muzičara i drugih aktera muzičke scene, načinjenih u periodu od 1985. do 1991. i od 1994. do 2001. godine, novinar Vladimir Stakić u knjigu „Prebojena sećanja” uvrstio je najzanimljivije delove iz još četrdesetak razgovora, koji bacaju dodatno i neretko drugačije svetlo na mnoga pitanja.

Pokazao je i umeće da pita ono što drugi nisu, i spremnost da se ponekad konfrontira sa svojim sagovornicima, koliko god da ih je cenio i poštovao, zbog čega su delovi mnogih njegovih intervjua kasnije nebrojeno puta prenošeni, a dosta ih je do danas zapamćeno. Zanimljivosti novog čitanja i obnovljenoj aktuelnosti doprinosi i to što je, uz sve razgovore (dosledno prenete u potpuno originalnom obliku), autor dopisao posebne komentare iz današnjice, a u tim tekstovima, kao i u brojnim fusnotama, dao precizna pojašnjenja konteksta pominjanih događaja, imena i pojmova, kako bi i njegova i naša protokom vremena neminovno prebojena sećanja tim intrervencijama bila osvežena, a ne zamazana, sakrivena ili iskrivljena.

Sve to čini ovu knjigu inspirativnim vodičem kroz rok muziku našeg regiona, u dva bliska turbulentna perioda, tokom kojih su se desile ogromne promene na više nivoa, nakon kojih više ništa nije bilo isto i niko od nas nije bio isti.

Vladimir Stakić (1962) rodio se u Beogradu,gde je i završio osnovnu školu, gimnaziju i apsolvirao na grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta. Tri puta po nekoliko meseci probao je da živi negde drugde. Prvi medijski angažman za koji je dobio honorar (šahovsku garnituru, koju i danas poseduje) imao 1967. na Radio Beogradu, kao glumac u dečjoj radio-drami „Ja njemu zdravo, on meni av, av” autora Ljubomira Vujisića. Novinarstvom je počeo da se bavi krajem 1979. godine, u emisiji „Mladi novi svet”, na Radiju Studio B. Stalni saradnik emisije „Ritam srca” (Studija B) bio je od 1981. do kraja 1984, a potom, do oktobra 1988, član redakcije lista „Rock” (izdanja NIP „Politika”), kolumnista novosadskog nedeljnika „Glas omladine”, saradnik „Politikinog zabavnika” (rubrike „Hit strana”), kulturne rubrike dnevnog lista „Borba” i emisije „To je samo rokenrol” (II programa Radio Beograda), te muzički saradnik emisije „Niko kao ja” (emitovane na istom programu).Tokom 1987. član, a 1988. i predsednik programskog odbora (žirija) subotičkog muzičkog festivala „Omladina”. Na prvoj nezavisnoj televiziji u SFRJ – beogradskom „OK kanalu” – 1989. mesec dana s Rambo Amadeusom proizvodio parodični kviz „Znanje – imanje”.Od aprila 1989. do oktobra 1995. radio u NIŠJP „Dnevnik”, u listovima „Stav”, „BUM!” i „Ribo revija”.Od 1994. do 2000. o popularnoj muzici na struju i bez nje redovno pisao za mesečnik „Vreme zabave” i iz njega nastali magazin „X zabava”, a povremeno i za još nekoliko listova.

Intervjue je doživljavao i kao zanimljivu novinarsku formu i kao način da ne priča najviše od svih za stolom, već da za promenu neko vreme ćuti i pritom čuje nešto pametno, novo i zanimljivo.Tri puta izbegao iz rok novinarstva u hobističko, jednom zamalo uspešno. U poslednjih 25 godina uređuje dvonedeljni list „Ribolov”, koji izlazi u Beogradu.Autor je tri obimom nevelike zbirke vrlo kratkih priča i koautor jednog priručnika za ribolovce.